Kopriva

Baš volim koprivu. Njenu boju i oblik, miris, ukus, čak i dodir :) njen poseban dodir. Ona me vrati ponekad u prošlost kada me je prvi put opekla, tad je više pekla, pa je i sećanje ostalo žarljivo,... Bilo je to na selu mojih roditelja dok smo sedeli svi na prostranom seljačkom ćebetu a bilo nas je puno, i sedeći na jednom ćošku ruka mi je ispala van ćebeta na koprive. Dugo je pekla i suze su mi tekle dok se njena žar penjala uz telo i osvajala ostatak mene sve do mojih misli, a dah mi se prekidao stalno moleći i zapitkivajući druge kad će prestati da peče. Sad ih berem golim rukama samo da se toga prisetim, i zatim uporedjujem sa stepenom opekotine iz sećanja. Ali sada tinja i greje, naročito kad pijem čaj od koprive. Inače sam ljubitelj svih čajeva, ali danas je bila kopriva, jedan od mojih omiljenih čajeva.

 


 

Otkrivanje Adeniuma

 

 

 Volim cveće,... volim sve biljke, i gljive i pečurke, čak i otrovne, volim i drveće, i sve što izniče iz zemlje ili sa dna u vodi, što se veže za jedno mesto korenom, volim čitavu tu floru na zemlji. Volim dodir sveže trave i hrapavu koru drveća, volim da provlačim prste kroz kroz klas žitarica kraj njiva. I volim kada sunce osvoji tamu dok proleće sledi zimu i onda kada je to samo u datumu. Onda kad biljke otpočnu još jedno svoje putovanje kroz godinu. Zato je moja soba puna biljčica. I kad počinje novi početak obično tad uzimam da presadjujem biljke. A ovaj Adenium je jedva dočekao presadjivanje :) otprilike sada negde puni godinu dana. Koristim jednostavne komponente u sastavu supstrata, to su šljunak, pečena cigla, treset i kupovna zemlja. Ono što se ne vidi kod većine biljaka i drveća jeste njihov koren. I prilikom presadjivanja izgleda da neke od njih imaju rep umesto korena. A ovaj Adenium ima rep morskog konjića :)  

Jantar

kroz vrtlog misli u sobi i drvenih granica prostorija poput kapija drugih svetova niz uvijenih stepeništa i izlomljenih puteljaka do drveća uzdignutih korenja što nose kamenje na kome su rupe u oblacima na tmurnom danu provlačile zrake vedrog dana nemerljivo tiho i sporo jer se ništa nije kretalo oko nje ni njen dah koji je usporio ni pogled koji je ostao bez treptaja bio je tu samo osećaj ukočenosti trenutka u kom se ne može misliti ni kretati ni osećati a ipak postojati kao u snu ili u ljubavi u večnom trenu gde je ostala očuvana njena sudbina i njen čuvar zavijen ispod zavejanog snega koji je tako dugo tragajući za njom bledio u belinama kao na fotografiji a ona ga je pronašla zalutavši u njegova jutra prezasićena njenim prisustvom kao stranca jer ni sebe nije poznavala u snu o zimi pod pahuljama dok prolazi pokraj nepoznatih lica kad je on prepoznao po težini njenog duha i posegnuvši za njom videla jantar narukvicu na njegovoj ruci držeći njenu sa istom narukvicom a ja verujem u namernosti i ona se setila svega ali samo u mislima ne i u telu ne u osećaju ni emociji bili su to ostaci vere sakupljani tragovi prošlog života koji su se brzo prelistavali kao sveska na vetru i na jednoj zadrhtaloj stranici pročitala zašto su neke ljubavi same

 

Cvekla

Povrće koje krvari,... kad god fermentišem cveklu uvek izgleda kao horor film :)

 

 

Hvatač snova

 

Puno sanjam, ali u stvari mislim da mogu da se setim svakog čitavog sna, inače svi sanjamo samo se možda neko toga ne seća. Verujem da hvatači snova puno pomažu, jer imam pozamašnu kolekciju. Ovo je još jedan lovac, i način na koji ih ja pravim. Sad, na kraju izrade ovog hvatača tešim se onom izrekom da najlepše stvari nikad nisu savršene :) ali, verujem da će poslužiti svrsi. 

Mistična šuma i njena tajnovita bića

Uvek se budim rano, skoro u potpunom mraku, onda kad je noć najmračnija. Volim taj trenutak kad sviće, i kad se otkrivaju konture i oblici u daljini. A moj ram prozora je nekako stalno u fokusu omanjeg brda čije je drveće na horizontu zauzelo neobične poze. Čini mi se uvek malo drukčije nego poslednji put, kao oni trolovi koji se skamene kad ih sunce obasja. Razmišljam kako je prošla još jedna bezbrižna noć ovde, dok se tamo u šumi dešavali neobični dogadjaji preživljavanja i opstanka.  Neka bića koja nisu dočekala ovaj dan, neka koja su se stvorila u ovom danu, i neka koja su preživela još jednu noć. Ostaju skrivena nekako u jutarnjoj magli, u senkama dana i noću u tami. Dok sam ja samo neko ko obilazi to mesto i pokušava da odgonetne sve tajne minulih dogadjaja koja ta bića ostavljaju za sobom u tragovima.

 

 

 

 

 

 

 

Kupus

Mmmmmm, kiseo kupus! ...      

Volim da fermentišem hranu. :D

 

The Mountain Between Us

Neki dan se probudim ujutru i nesvesno nastavim dalje da sanjam kroz dan. Primetim to tek kad se nadjem u nekoj neobičnoj situaciji sa nepoznatim ljudima i sitni detalji koji razdvajaju ono stvarno od nestvarnog. Pa se zapitam: hm.. odakle je beše to? I počnem da preturam po snu, mašti, filosofskim meditacijama, nedogodjenoj prošlosti, planiranoj budućnosti, po gomili muzike, filma, fotografija, video igrica, i svakakvim odrazima iskrivljenih ogledala, stakla, flaša,… pa sve do mirisa i ukusa i sve na šta oni znaju da podsete. I ponekad to bude film čiji utisak ponesem pa zaspim s njim. I sutradan hoda sa mnom čitav dan, kao san. Inače takvi dani su jedni od mojih omiljenih.

Elem, ja sam apsolutni fan avanturističkih filmova sa elementima akcije, fantastike i ljubavi. Cenim ih najviše po tome kako su savršeno skladno predstavili priču kojoj se ne može dodati ni oduzeti nijedna tačka ni zarez. Takvi su Titanik, Avatar, John Carter,… ima ih još samo ne mogu da se setim svih sad. A ovaj film je dočaravao doživljaj tokom dana, naročito beo dah kroz kojeg su se stranci i prolaznici pojavljivali, zbog kojih se moram zapitati koliko dalek i nepoznat čak i skriven moze biti neko preda mnom, i koliko samo sudbina tu ostanu zaključanih. Pa kad se nadjem u takvim neobičnim situacijama sa nepoznatim ljudima pod čudnim okolnostima i uslovima, pomislim da tu možda ima nekog u nekome, nečeg u nečemu, i taj momenat kad pomislim da to možda i može biti istina. :)

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Zimsko jutro

probudila se uz šum morskog peska u jastuku dok se napolju kroz oboren prozor krunio njen baršunasti san nejasan kao i uvek i zamagljen od daha na staklu sa ponekom kapi koja se slije i napravi slučajno jasan potez slova slike ili znaka onako kako su je oni učili i govorili o slučajnostima brineći o njoj a njihove reči punile maglom stakla njenih prozora i njene misli o slabim osećanjima emocijama manama zatim brigama strahovima obavezama i ostalim nesvesnim nekontrolisanim obmanama što je odvraćalo pažnju sa prozora na njen peščani sat na zidu i njeno vreme koje se dalje krunilo i nestajalo brzo kao san kad je ustala i osetila da je hladno doba vremena kad se večeri i jutra smenjuju u toku dana i ogrnula svoje duge omiljene melodije i zvukove gledajući napolju zatrpan san snegom dok su se misli vrtele u sobi i pokušavale naći svoje mesto napolju u stvarnosti ali obično ne nađu sve dok neko drugi umesto reči nije počeo da piše i crta na njenom prozoru i jednog dana joj se ukaza polusrećno lice na maglovitom staklu i u okviru tih crta kroz prozor primetila sepiju svetlost koja je dolazila od napolje i precrtavši lice jednim potezom otkrila mesto gde se lako zaboravljaju stvari a vreme leti i hitro okrenula krug šalom oko vrata krenuvši tamo

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.