Kupus

Mmmmmm, kiseo kupus! ...      

Volim da fermentišem hranu. :D

 

The Mountain Between Us

Neki dan se probudim ujutru i nesvesno nastavim dalje da sanjam kroz dan. Primetim to tek kad se nadjem u nekoj neobičnoj situaciji sa nepoznatim ljudima i sitni detalji koji razdvajaju ono stvarno od nestvarnog. Pa se zapitam: hm.. odakle je beše to? I počnem da preturam po snu, mašti, filosofskim meditacijama, nedogodjenoj prošlosti, planiranoj budućnosti, po gomili muzike, filma, fotografija, video igrica, i svakakvim odrazima iskrivljenih ogledala, stakla, flaša,… pa sve do mirisa i ukusa i sve na šta oni znaju da podsete. I ponekad to bude film čiji utisak ponesem pa zaspim s njim. I sutradan hoda sa mnom čitav dan, kao san. Inače takvi dani su jedni od mojih omiljenih.

Elem, ja sam apsolutni fan avanturističkih filmova sa elementimaakcije, fantastike i ljubavi. Cenim ih najviše po tome kako su savršeno skladno predstavili priču kojoj se ne može dodati ni oduzeti nijedna tačka ni zarez. Takvi su Titanik, Avatar, John Carter,… ima ih još samo ne mogu da se setim svih sad. A ovaj film je dočaravao doživljaj tokom dana, naročito beo dah kroz kojeg su se stranci i prolaznici pojavljivali, zbog kojih se moram zapitati koliko dalek i nepoznat čak i skriven moze biti neko preda mnom, i koliko samo sudbina tu ostanu zaključanih. Pa kad se nadjem u takvim neobičnim situacijama sa nepoznatim ljudima pod čudnim okolnostima i uslovima, pomislim da tu možda ima nekog u nekome, nečeg u nečemu, i taj momenat kad pomislim da to možda i može biti istina. :)

Zimsko jutro

probudila se uz šum morskog peska u jastuku dok se napolju kroz oboren prozor krunio njen baršunasti san nejasan kao i uvek i zamagljen od daha na staklu sa ponekom kapi koja se slije i napravi slučajno jasan potez slova slike ili znaka onako kako su je oni učili i govorili o slučajnostima brineći o njoj a njihove reči punile maglom stakla njenih prozora i njene misli o slabim osećanjima emocijama manama zatim brigama strahovima obavezama i ostalim nesvesnim nekontrolisanim obmanama što je odvraćalo pažnju sa prozora na njen peščani sat na zidu i njeno vreme koje se dalje krunilo i nestajalo brzo kao san kad je ustala i osetila da je hladno doba vremena kad se večeri i jutra smenjuju u toku dana i ogrnula svoje duge omiljene melodije i zvukove gledajući napolju zatrpan san snegom dok su se misli vrtele u sobi i pokušavale naći svoje mesto napolju u stvarnosti ali obično ne nađu sve dok neko drugi umesto reči nije počeo da piše i crta na njenom prozoru i jednog dana joj se ukaza polusrećno lice na maglovitom staklu i u okviru tih crta kroz prozor primetila sepiju svetlost koja je dolazila od napolje i precrtavši lice jednim potezom otkrila mesto gde se lako zaboravljaju stvari a vreme leti i hitro okrenula krug šalom oko vrata krenuvši tamo