Usamljena mesta

Na vrhu šume se nalazi divlja livada okružena retkim bagremovima i žilavim hrastovima. Putanja koja vodi do nje se tu zaustavlja. Na nekim mestima duž livade su uvale u zemlji iz kojih raste mlado drveće. Jedan kraj livade je prekinut strmom erozijom i odatle se otvara prostranstvo ka drugim brdima i njihovim livadama. Izgleda kao jedino mesto na kojem vreme gazi stopalom kad prolazi, pa izgleda ugaženo i pusto. Meni izgledaju kao nemilosrdna mesta, a time i usamljena. Iako osećam slobodu čistine, takvo mesto je uvek izloženo okrutnosti vremena, olujama, vetrovima, suncu, dugim noćima,... životinje i ljudi se tu ne zadržavaju. I često na takvim mestima nastanu ponori, erozije, i crne rupe. A možda je i ovaj osećaj i misli ono što takvo mesto stvori kad se nadjem tamo :) Ali ne idem tamo često, sem kad to zaista želim, i kad je vreme za berbu divljih biljaka. A iz nekog ralzoga, na tom mesu jedino rastu divlje biljke koje koristim za čajeve. 

 

Šansa života

Kakve su šanse za život? Mislim, koliko je potrebno sreće da se dobije život. Koliko samo povoljnih okolnosti, slučajnosti i vremena uskladiti i ispomerati, stvoriti nešto od ničega. Najpre mogućnost gde jedan život može opstati. Jedan svet na zrnu peska u beskonačnom okeanu. U nedoglednom praznom i mračnom prostoru da se nadje šansa za taj život. A zatim splet okolnosti i uslova da se napravi seme koje će se umnožavati. I malo sreće da napreduje do samosvesne vrste. I nakon puno rasutih generacija, od naprednih do zatrlih, uzvišenih do skromnih, jednostavnih i složenih, dugom putanjom životne loze čovečanstva, eona, milenija, vekova, godova i godova,... da se odabere trenutak u vremenu gde se možeš naći ti.

Pff, što ne volim da dajem savete ljudima,... ali reći ću svejedno: Budite srećni, radosni, veseli jer ste izabrani upravo vi izmedju milione zvezda, baš vi :)

 

 

 

Uvrnuta porodica Benjamin

Oni žive kao i svaka druga porodica,... ili bar slično većini, samo su možda uvrnutog izgleda. Žive blisko, sliče, dele sunce i vodu, prolaze kroz svakodnevna dešavanja, životare uobičajeno. Njihova pojava je možda samo uvrnuta, po svemu ostalom su kao i svi drugi :)

 

 

 

 

 

U fatamorgani

 

 Hm,... kako li nas biljke doživljavaju? I uopšte sva ostala bića i životinje. Čovek se plaši nepoznatog, tako su možda i divlje životinje, ptice i ribe na odstojanju od čoveka. Verovatno postoji neki vid komunikacije izmedju njih, kao što mi razgovaramo rečima i govorom iako se i sa tim ne razumemo medjusobno baš najbolje ponekad :) verujem da se može komunicirati mislima, emocijama i osećajima. Kao što je Tesla razumeo univerzum i objašnjavao ga terminima frekvencije, vibracije i energije, mislim da na taj način vide i razumeju naš svet druga bića. Tako i ja zamišljam naglas enegriju sa osećajem kad komuniciram sa biljkama, a verovatno i one mene isto tako vide i razumeju na nekom paralelnom nivou svesne fatamorgane.

Microcarpa Ginseng

Imam tu slabost prema biljkama od malena, čini mi se još od svojih prvih znatiželjnih interakcija sa drugim bićima, i mislim da je to najpre bilo sa biljkama. Sećam se divljih biljaka na šarenim poljima mojih pustolovina u prirodi, i negde u tom periodu domaćeg zadatka iz biologije za herbarijum sa letnjeg raspusta. Zatim jednom kad nam je biologičarka podelila seme petunije da posejemo kući, kod mene su iznikle gomila njih. A onda su krenuli drugi eksperimenti sa pasuljem, pšenicom, kukuruzom i ostalo zrnevlje iz kuhinje koje mi je padalo pod ruku. I tokom mog odrastanja mnogo njih je stradalo zbog mojeg neiskustva, čak i puno kasnije neke biljke su mi venule iz nepoznatih razloga uprkos mojim namerama da ih spasim. Zbog čega danas uvek zastanem pre nego što uzmem neku novu biljku jer znam da ona ide uz odgovornost koja se dodeljuje vlasniku. Zato se trudim da obezbedim svakoj biljci najbolje uslove koji su primereni za tu vrstu, onako kao iz njenog prirodnog staništa odakle potiče.

 

 

 

Pauk u saksiji

Čuvam pauka u saksiji :) ponekad iskoči iz nje i popne se uz zid do plafona gde isprede mrežu i spava na njoj naopačke, danima. Nekad se probudi i izgubi, nekad ga nadjem u mreži hvatača dok proždire uhvaćene loše snove, ponekad predje preko moje ruke ili kose ali je to samo njegova senka dok gamiže duž prozora, voli da visi i da se okreće na dašku promaje, njegovi putevi su uzani prolazi izmedju zidova i polica. Povremeno mu pokidam i sklonim mrežu, zamenim staru  zemlju i posudu,... i on se vrati ponovo u saksiji.

 


 

Otkrivanje Adeniuma

 

 

 Volim cveće,... volim sve biljke, i gljive i pečurke, čak i otrovne, volim i drveće, i sve što izniče iz zemlje ili sa dna u vodi, što se veže za jedno mesto korenom, volim čitavu tu floru na zemlji. Volim dodir sveže trave i hrapavu koru drveća, volim da provlačim prste kroz kroz klas žitarica kraj njiva. I volim kada sunce osvoji tamu dok proleće sledi zimu i onda kada je to samo u datumu. Onda kad biljke otpočnu još jedno svoje putovanje kroz godinu. Zato je moja soba puna biljčica. I kad počinje novi početak obično tad uzimam da presadjujem biljke. A ovaj Adenium je jedva dočekao presadjivanje :) otprilike sada negde puni godinu dana. Koristim jednostavne komponente u sastavu supstrata, to su šljunak, pečena cigla, treset i kupovna zemlja. Ono što se ne vidi kod većine biljaka i drveća jeste njihov koren. I prilikom presadjivanja izgleda da neke od njih imaju rep umesto korena. A ovaj Adenium ima rep morskog konjića :)