Nedelja, Avgust 19, 2018

I Kill Giants

Mislim da je to bio jedan od težih perioda mog odrastanja - razdoblje djačkog doba i vreme školstva. Uglavnom se to odnosilo na slabost moje interakcije sa drugima. U stvari, mislim da je bilo više komunikacije sa nastavnicima i profesorima sveukupno (i to kad bi bilo ispitivanje), nego sa drugaricama i drugovima. Nije postojao niko zaista s kim bi se stvorila jača veza za svakodnevno druženje u školi. Ili čak možda neka grupa njih. Nije bilo takvih slučaja ni situacija niti grupa gde se ja uklapam. Kad bi (smešno je kad se setim sad) ušli prvi put u novu učionicu svi bi jurili ili bi raspravljali ko će s kim i u kojoj klupi da sedi. Moje mesto je uvek ostajalo prazno negde pozadi. Ko bi se uopšte družio sa nekim ko nosi neobičnu odeću i uvrnutu frizuru. Mada je bilo takvih trenutaka neizbežne saradnje i interakcije sa drugima kao na času fizičkog. To mi se u stvari svidjalo, ali je to verovatno bio samo trenutak kad se sve ostalo gasi i ostane samo taj instinkt udruženog napora ka kolektivnom cilju. Jer se sve uvek vrati na staro posle toga. Nisu mi bili jasni trendovi, ideali, uzori, ambicije, ugled, ko je kakav i kakva, ko je s kim, ko šta ima, šta nosi, vozi, gde jede, koliko pije i puši, gde izlazi, kako se provodi. Najteži su mi bili prazni razgovori, obično mi pažnja predje pogledom preko ramena na lišće koje neobično pada, kao da se kotrlja niz vazduh, ili vetar u drveću na kojem se neke grane ne savijaju. Verovatno da je to kod drugih davalo znake nezainteresovanosti, čak i odbojnosti prema meni, kod nekih nedostupnost, neko kome je teško prići. Neke simpatije su ostale propuštene zbog toga jer za njih saznam kad je za to bilo kasno, previše kasno. Čak i kasnije kroz fakultet, moja znatiželja se provlačila kroz svaki dan, kao da je moj cilj bilo nešto više, neki odgovori van poznatih granica. Jer svet i tako nije bio potpuno objašnjen pa "ako se ne vidi ne znači da nije tu." I tražeći te odgovore postajalo mi je jasno, da nije odgovor ono što tražim, već samo putokaz,... kao smer od preraslih grana nad putem koje pokazuju u jednom pravcu. Upravo su oni bili ti koji su me proveli kroz školstvo i učinili da sve bude baš kako bi trebalo biti. Zbog njih.

[Odgovori]

Lijepo, Zanimljivo

Cilj je nači smisao života i živjeti smisao odnosno znati što postojimo svemiru.

To si tražila dubinu i smisao svega dok tvoji školski drugari živjeli su površne momente

Comment by Aiša (08/19/2018 22:27)

[Odgovori]

Poslala sam ti dupli komentar,samo izbrišeš,
Nadam se da poentu tvog posta nisam promašila da sam te ispravno razumjela

Comment by Aiša (08/19/2018 22:29)

[Odgovori]

Upravo tako, svako ima svoje razloge i uticaje koje prati na svom putu, i na neki način definiše svoju ulogu i smisao.

Comment by ajna (08/20/2018 09:03)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me