Tajni sastojak

Kad god se okrene jedan krug u vremenu, takodje se vrati nostalgija na sećanje drevnih perioda i ceremonija koje su se činile u tom sećanju, a sa tim sledi i obred mojeg rituala. Nešto kao moj način obeležavanja trenutka u vremenu. Iako je nešto jednostavno, ja to shvatam specijalnim trenutkom, i činim posebne pripreme i pogodnosti za taj dogadjaj. Kao što je fermentisanje hrane. To se na ovim prostorima odavno radilo, i ja volim takvu hranu, tako da imam genetsku osnovu a verovatno i duhovnu da to svetkujem. Ali je nešto što stalno evolvira, to je u stvari samo moderan pristup tradiciji. Jer ponekad upotrebim druga sredstva u mom ritualu, dodam neki drugi sastojak u mešavini, ili pronadjem novu posudu za smešu. Ali je onaj obredni princip isti, i on ubacuje taj poseban sastojak energije u smešu koji čini svaku hranu posebnom za telo, um i duh,... Verovatno da se to može primeniti i na muziku, dela, umetnost, veze, inspiraciju,...

 

Samo sad

Nebo je ponegde ružičasto, i veče polako stiže. Divan dan prolazi, sa nekoliko zanimljivih dogadjaja, igre grmljiavina i kiše, vedrina i sunca. Mirisi cveća i igre leptira. Koraci preda mnom, sada su pod stolom i miruju. Neke informacije koje pratim, ali me ne dotiču puno. Nešto daleko, ponovo, i previše tajnovito za mene, ali je osećaj tu, i za mene dovoljno odgovara nečemu realnim... 

Pa se vratim svom spremljenom obroku, nakon sumiranja trena :) i pomislih da napišem nešto uz fotografiju,... gledajući prizor samo sada.

 

Zelena vatra

Svaki put izgleda kao izazov gde preispituju moju hrabrost, izdržljivost i snagu neki tamo indijanski šamani na mestima sa zelenom vatrom. I bude baš kao da držim dlan nad plamenom dok ne dokažem nekom u sebi doslednost te vere. Ponavljajući mantru da zelena vatra ne peče niti gori, ne bocka i ne probada, ne ljuti. Iako pri prvom pokušaju pomislim da trgnem ruku natrag, oni je drže čvrsto nad njom. I ubrzo taj bol se pretvori u nešto drugo. To je tvoj osećaj koji se reflektuje u vatri, kažu. Ako je kopriva vatra, kiselica je voda,... Njihova magija baš deluje na mene :)

 

 

 

Kokos

Prodjoh do prodavnice i videh kokos na sniženju. Ne znam kakvog je ukusa svež kokos, nikad i još uvek nemam puno "vremena" za tu radost :) svo to egzotično voće je ipak za mene luksuz. Ali ovaj put reših ipak da kupim jedan, jer pored njegovog famoznog ukusa možda posle mogu iskoristiti njegovu ljusku za nešto,... Ali kasnije kad nekako uspeh da ga otvorim videh da nije puno ostalo u njega, jer je odstojao izgleda i previše dugo, zbog toga je u stvari i bio na sniženju. I pomislih,... pih, pa sad, bar ću iskoristiti njegovu opnu, i napraviću nešto od nje.

Ali kako prvi put otvaram kokos, u toku njegovog sečenja,prevrtanja i opipavanja, osluškivanja, primetim da mi je sve to odnekud poznato, i da me njegova kora i njen miris podsećaju na nešto. I to na slonovu kožu. Ali ja ne znam kakvog je dodira niti mirisa slonova koža,... :)

 

 

 

Pečurke

 

Verujem u ono kad kažu da samo jedan zamah leptira može napraviti promenu na drugoj strani planete. Verujem u misteriozne uzroke, verujem da imaju svoj razlog i svrhu i ne pokušavam da ih obrazložim niti pojasnim sebi, ono što je misteriozno u tome će se pre ili kasnije ukazati, možda se to samo trenutno ne vidi. Trudim se da uvek prepustim i oslušnem šta to univerzum želi da pokaže, kao pušten balon na savršeno vetrovitom danu,... Tako često biva, kad ne vidim sunce nekoliko dana onda svet oko mene postane naročito mističan, i povuče me u svoje bezbojne agonije. Tad ništa ne pišem, u stvari govorim sebi bolje da ništa ne pišem, da ništa ne stvaram, jer sebe smatram vedrom osobom, mada i biti stalno pozitivan nije dobro, ako to nije ono kako se stvarno osećam, a trudim se da bude drugačije, to jednostavno nije iskreno prema svima a pre svega prema sebi, odakle može biti samo lošije, zato pokušavam samo iskoristiti najbolje iz tog trenutka, kad znam da je to samo nešto što trenutno prolazi kroz mene. Na kraju pomislim, možda će univerzum naći svrhu toga nekud, nekada. Dotle,... spremiću malo vitamina D za večeru, i sanjaću sunce :)

 

Tonuće crvena

Crvena je oduvek bila moja omiljena boja. Uvek su mi privlačile pažnju crveno obojene stvari i odeća, cveće, voće i povrće, što je znatno uticalo na suženje mojih izbora :) Ali vremenom je ta boja evoluirala. U početku je bila čista, obična crvena, zatim je prelazila u tamnije nijanse crvene. Sećam se kako je nekada izgledala crvena boja u zatvorenim očima, i kako se ona menjala kad okrenem glavu prema suncu ili ka senci, i danas još uvek to izvodim. Zatim crvena koja skakuće na vrhu plamena ili žara, jezgro klikera obasjanog suncem, tonus nokta na potisnutom prstu, i crveno nebo. Danas crvena boja potamni krajem dana zbog smanjene svetlosti, i sutra opet bude drugačije zasenjena. To je u stvari ono što me fascinira kod crvene boje, što nju često nalazim u živoj formi, dok menja svoje nijanse. Kao što volim da posmatram čaj od hibiskusa dok se meša u crvenim nijansama sa vodom i stevijom. Mene podseća na umetnost kreatora, zato je za mene crvena boja života :)

 

 

Sočivo

Jedan od obroka koji čest o spremam.Sočivo. Trudim se inače da pripremam jednostavna jela,prosta, sa nekoliko sastojaka u jednom obroku. Nešto kako se nekada spremalo, nekada davno, još na selu. Volim tradicionalnu hranu i kako se ona nekada spremala, kako se služila, kad i koliko se konzumirala. Možda sam jedna od starih duša zbog toga, staromodna :) kad pogledam oko mene ovaj digitalni svet današnjice. Uvek zastanem na kratko pre nego što počnem sa jelom, zahvalim se za hranu, vodu i sklonište, očistim misli,... odmah zatim je i vazduh koji udišem ukusan ;)

Kopriva

Baš volim koprivu. Njenu boju i oblik, miris, ukus, čak i dodir :) njen poseban dodir. Ona me vrati ponekad u prošlost kada me je prvi put opekla, tad je više pekla, pa je i sećanje ostalo žarljivo,... Bilo je to na selu mojih roditelja dok smo sedeli svi na prostranom seljačkom ćebetu a bilo nas je puno, i sedeći na jednom ćošku ruka mi je ispala van ćebeta na koprive. Dugo je pekla i suze su mi tekle dok se njena žar penjala uz telo i osvajala ostatak mene sve do mojih misli, a dah mi se prekidao stalno moleći i zapitkivajući druge kad će prestati da peče. Sad ih berem golim rukama samo da se toga prisetim, i zatim uporedjujem sa stepenom opekotine iz sećanja. Ali sada tinja i greje, naročito kad pijem čaj od koprive. Inače sam ljubitelj svih čajeva, ali danas je bila kopriva, jedan od mojih omiljenih čajeva.

 


 

Cvekla

Povrće koje krvari,... kad god fermentišem cveklu uvek izgleda kao horor film :)

 

 

Kupus

Mmmmmm, kiseo kupus! ...      

Volim da fermentišem hranu. :D