Nedelja, Avgust 26, 2018

Vodena duša

Mogu da ležim na vodi satima, danima,... u stvari tu bih da ležim zauvek :) To je zapravo ono što se dešava kad se vodena duša nadje u svom prirodnom okruženju. Sjedinjava se s njom, i postaje nešto više od svesti u jednom biću ograničeno telom. Ide slobodno dalje od toga. Takve duše su one koje osećaju osećaje oko sebe. Zovu ih empate, emotivno saosećajni ljudi. Znam da za mnoge to predstavlja teret, za nekog slabost, i zna da bude teško ponekad, naročito onda kad to vidim, osetim, ali ne mogu učiniti ništa povodom toga. Većinom vremena ljudi samo žive prema svojim potrebama, željama, i uglavnom su nepristrasni, što nije ništa loše, samo moj slučaj empate reflektuje osećaje, tako da nekim ljudima postane neprijatno u mom društvu. Zbog čega se najbolje osećam u društvu nekoga ko slobodno govori ono šta oseća. A tu spadaju i životinje, biljke, zato se i osećam super u prirodi. Postoji tuga i u prirodi, kod životinja, a i sreća takodje, premda se naročito radujem kad to vidim kod ljudi. Ponekad pomislim kako je to divan osećaj kod nekog, i šteta što ga ne može izraziti, pokazati ili jednostavno reći nekome, jer bi osoba do nje rekla da se oseća baš isto tako. Kažu da je to jedna od najhrabrijih stvari učiniti: reći nekom kako se zaista osećaš. Jer tamo postoje još i vatrene, vetrovite i uzemljene duše prema nekoj elementarnoj podeli, i sve one imaju svoja divna svojstva i vrline. Ali je za ljude važno uzajamno dejstvo izmedju njih, od čega se duše kriju, jer se neke potiru, neke saradjuju i neke se upotpunjuju. Uostalom, niko zaista ne poznaje svoju dušu dok je ne otkrije i prepozna u nekome, zato je taj osećaj srodnih duša prefinjen i uzvinut. Za to svako ima psihičko čulo, jer svako nešto poznaje po osećaju, veruje bez dokaza, sanja, naslućuje. Postoje još i drugi osećaji koji povezuju ostala manje poznata bića i svetove, putem anticipacije, intuicije, telepatije, kolektivne i individualne podsvesti, ekstrasenzorne percepcije,... hm, puno svakakvih teorija o tome, ali u stvari, ne postoji reč za to, ni misao, možda samo i jedino osećaj. Znam toliko da je blisko povezano sa vodom, kao katalizator gde osećaji bujno obitavaju. I kad god sam u dodiru sa vodom osećam se nekako blisko sa njom. Volim vodu, moje detinjstvo je bilo uglavnom pokraj vode, volim da se kupam čak i u kiši, i da pijem puno vode. Možda brbljam previše sad :) ali to je zbog belog meseca večeras, on zna da pojača znatno psihička čula, što u mom slučaju može biti preplavljujuće. Zato volim da ležim na vodi, u gluvom i tihom prihvatilištu osećanja, izmedju bezdana i beskonačnosti, dok osećaji plivaju slobodno kroz mene.

 

 

 

[Odgovori]

Zašto ljudi ne govore što osjećaju? Zato što su glumci - lažovi tj. nisu iskreni a zašto nisu iskreni zato što nisu dobri i stide se istine jer niko ne želi reči loše o sebi i ono što kriju a prekrivanje istine je opasno jer srce postane crno i ne moramo uvijek na glas reči o sebi ali ne moramo ni lagati. O prirodi pretjerano ne razmisljam, ono sto nas okružuje, ali bi trebali biti prirodni i opušteni, jednostavni

Comment by Aiša (08/29/2018 22:49)

[Odgovori]

Sigurno da se neće svakom svidjati nečija iskrenost, ali ta osoba će sigurno održati čistoću svog srca i duše, jer će tamo sigurno biti još neko isti kao ona i to prepoznati, dok sa druge strane neiskrenost otkriva i priziva pogrešne ljude u život, što je uzrok mnogih zabluda i konflikta.

Comment by ajna (08/31/2018 08:56)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me